SAVJET MUSLIMANU

Back | Index | Next

Ajeti kerim “Allah i mu’mini su ti dovoljni

20 - Autor, vehabija, ovako piše na 354. stranici u njegovoj knjizi (Feth-ul-medžid), “Značenje šezdeset četvrtog ajeta sure Enfal je, ‘Allah je dovoljan tebi i vjernicima koji te slijede. Mi ne trebamo nikoga osim Njega’. Ibni Kajjim i Ibni Tejmijje su ovako protumačili ovaj ajet. Oni su rekli da je pogrešno, protumačiti ovaj ajet kao, ‘Tebi su dosta Allah i oni koji te slijede.’ Niko drugi osim Allaha ne može biti dovoljan. Drugi ajet, prije ovog ajeta, kaže, ‘Ako te htjednu prevariti zaista ti je Allah dosta. On te je učvrstio sa Svojom pomoći i pomoći pravovjernika (mu’mina).’ On je napravio razliku između riječi ‘dovoljan’ i ‘učvrstio’. On, dok je upotrijebio riječ ‘učvrstio’ i za Sebe i za Svoje robove, upotrebljava samo za Sebe riječ ‘dovoljan’. Pravovjernici (mu’mini) kažu ‘Allah nam je dovoljan, On je dovoljan’. Niko ne kaže ‘Allah i Poslanik su nam dovoljni’. Allah sam nam je dovoljan i u Njega se uzdamo.

Imam Bejdavi rahime-hullahu teala je preselio na ahiret 685./1285. godine u Tebrizu. On je bio kruna alima tefsira. Ovaj veliki alim piše: “Ovaj ajeti kerim je objavljen za vrijeme Bitke na Bedru na mjestu zvanom Bida. Ili, prema Abdullahu ibni Abbasu, nakon što su trideset tri muškarca i šest žena, i na kraju hazreti Omer, radijallahu anhum edžma’in, u Mekki dobili iman (postali vjernici). On znači, ‘Tebi su dosta Allah dželle-šanuhu i pravovjerni (mu’mini).’” Ovako isto pišu i tefsiri Husejni i Dželalejn. Imam Rabbani rahime-hullahu teala je ovako napisao u devedeset devetom pismu: “Naš Poslanik, alejhi ve ala alihissalavatu vetteslimat, je tražio od Allaha dželle-šanuhu da s hazreti Omerovom pomoći ojača i raširi islam. Hak subhanehu ve teala (Allah dželle-šanuhu) je pomogao Svom predragom Poslaniku preko hazreti Omera i rekao u značenju sure Enfal, ‘O Moj Poslaniče! Allah i oni koji te slijede su ti dovoljni pomoćnici.’ Hazreti Abdullah ibni Abbas je rekao da je ovaj ajeti kerim objavljen kada je hazreti Omer postao vjernik (dobio iman).” Mektubat, II, 99. pismo.

Muhammed Hadimi je napisao na hiljadu pedeset trećoj stranici njegove knjige Berika, “Imam Muhammed je rekao u njegovojoj knjizi Džami’-us-sagir da je, kada se uči dova, jako pokuđeno (mekruh tahrim) reći, ‘Radi prava (hakka) Poslanika’ ili, ‘Radi prava (hakka) [tog i tog] Evlije’. Knjiga Hidaje ovako komentariše tu izjavu, ‘Jer, stvorenja nemaju prava (hakkova) na Allaha dželle-šanuhu.’ Međutim, isto je tako rečeno i da nije mekruh tako činiti dovu, ako mislimo o pravu (hakku) kojeg je Allah dželle-šanuhu poklonio Svojim predragim robovima. Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je ovako činio dovu, ‘Ja Rabbi! Radi hakka (prava) onih koji ti čine dovu i radi Muhammedovog (alejhisselam) prava.’ I fetva Bezzazijje kaže da je dozvoljeno tako činiti dovu.” Slično tome, Allah dželle-šanuhu je sam uvijek svakome dovoljan, svugdje, u svakom poslu, u svako vrijeme. Nema drugog pomoćnika osim Njega. Tražiti pomoć od nekog drugog, osim Njega, je mnogobožtvo (širk). Međutim, ako mislimo o pravu (hakku), koje je Allah dželle-šanuhu polonio, rečeno je da je na takav način (takvim riječima) dozvoljeno činiti dovu. Allah dželle-šanuhu upotrebljava Poslanike alejhimussalavatu vetteslimat, dobre robove, naučnike, razne materije i energije, poslove (djela, radove) i one koji imaju bogatstvo i imetak i visok položaj (mekam) kao sredstva medije za Svoje stvaranje. Dozvoljeno je čvrsto se prihvatiti za ta sredstva i očekivati od Allaha dželle-šanuhu da On stvori preko njih. Dobro je reći, “Oni su nam dovoljni kao sredstva za Allahovo dželle-šanuhu stvaranje” Duboko učeni alimi tefsira su iz ovog razloga protumačili gore navedeni ajeti kerim kao, “Allah dželle-šanuhu i mu’mini oko tebe su ti dovoljni.

Hadisi šerif, koji nam imam Ahmed i Muslim rahime-humullahu teala prenose od Ebu Hurejre radijallahu teala anh, koji se takođe navodi i na 381. stranici vehabijske knjige, kaže, “Rubbe eš’asin medfu’un bil-ebvabi lev akseme alellahi le ebirrehu.” To jest, vi vidite neke ljude kojima vi ne pridajete puno važnosti, a ako se oni zakunu za nešto, Allah dželle-šanuhu to, radi hatora ovih Njegovih dragih robova, odmah stvara. Ovaj hadisi šerif je jedan od dokaza (koji pokazuju) da je znanje tesavvufa i traženje Vodiča (Rehbera) istina. Knjige Berika i Hadika, oslanjajući se na ovaj hadisi šerif kao referencu, ovako komentarišu na dvadeset treću od šezdeset zabranjenih izjava, “U Bezzazijje fetvi piše da su dove, kao na primjer, ‘O moj Gospodaru (Ja Rabbi)! Ja od Tebe tražim radi poštovanja (hurmeta) koji si Ti dao Svom Poslaniku, ili, Tvom mrtvom ili živom dobrom (salih) robu, Evliji, alimu,’ dozvoljene, tj. halal. Kako se razumije iz knjige Munje, i mnogih drugih knjiga, tako činiti dovu je pohvalno (mustehab). U mnogim cijenjenim knjigama piše da su mnogi arifi rekli svojim učenicima, ‘Kada hoćete da nešto zatražite od Allaha dželle-šanuhu zatražite od mene! Ja sam sada posrednik (vasita) između vas i Allaha dželle-šanuhu’ Ebul-Abbas-i Mursi rahime-hullahu teala je ovako savjetovao svoje učenike, ‘Kada nešto tražite od Allaha dželle-šanuhu tražite od Njega radi poštovanja (hurmeta) imama Muhammeda Gazalija rahime-hullahu teala.’ Ovo je napisano u mnogim knjigama, na primjer, u knjigama Hadika i Hisn-ul-hasin.”

SAVJET MUSLIMANU

Back | Index | Next