SAVJET MUSLIMANU

Back | Index | Next

Pomoć od živih i umrlih

29 - Autor, vehabija, piše sljedeće na 503. stranici (u njegovoj knjizi Feth-ul-medžid): “Od svakog živog je dozvoljeno tražiti šefa’at, to jest, pomoć i dovu. Kada je hazreti Omer kretao iz Medine u Mekku da obavi umru Resulullah sallallahu alejhi ve sellem mu je rekao, ‘Brate, nemoj nas zaboraviti u tvojim dobrim (salih) dovama!’ Ovaj hadisi šerif je napisan u Ebu Davudovom i imam-i-Ahmedovom musnedu. Hazreti Omer je rekao, ‘Ja u svom životu nisam nikada čuo tako dragu riječ kao riječ ‘brate’ u tom hadisi šerifu.’ Islam nam dozvoljava da umrlom samo činimo dovu. U islamu nije rečeno da se od umrlih traže dove. Trinaesti ajet sure Fatir kaže, ‘Idoli kojima se molite pored Allaha dželle-šanuhu vam ne mogu koristiti ni koliko je opna oko hurmine košpice. Idoli kojima se vi molite ne čuju. Oni vam, čak i kad bi čuli, ne bi odgovorili zato što vam ne mogu pomoći. Idoli će vam reći na Sudnjem danu da ste napravili grešku zato što ste ih pripisali Allahu dželle-šanuhu kao drugove.’ Ovaj ajet ističe da će oni koji od umrlih traže dove biti na Sudnjem danu tretirani kao kafiri. Ovo je takođe izraženo i u riječima, ‘Njihovi idoli (ma’budi) će biti neprijatelji kafira na skupu Sudnjega dana (na hašru kijameta) i reći će im (tj. kafirima) da je njihovo obožavanje njih (tj. idola) bilo pogrešno, što je šesti ajet sure Ahkaf. Prema tome, nijedan umrli i otsutni ne može čuti, biti koristan (od pomoći) ili naštetiti. Sahabe i njihovi velikani, Hulefa-i rašidin, nisu išli na Resulullahov grob i od njega tražili nešto. Hazreti Omer radijallahu anh je uzeo hazreti Abbasa u dovi za kišu, i zamolio ga da učini dovu da padne kiša. Jer, on je bio živ. On je mogao učiniti Rabbu (Allahu dželle-šanuhu) dovu. Da je bilo dozvoljeno tražiti od umrlih da učine dovu za kišu hazreti Omer i Ashabi kiram bi je tražili od Resulullahovog groba.”

Ovaj autor navodi na četiri stotine osamdesetoj (480.) stranici, hadisi šerif koji kaže, “Vaš pozdrav (salat i selam) će mi biti prenesen gdje god se nalazili na zemlji,” i kaže da je on sahih i mešhur. On ovdje aludira da Resulullah ne čuje ništa, da ne može učiniti dovu, i da je traženje dove od njega širk. Njegova pisanja su u međusobnoj kontradikciji. Ajeti kerim iz sure Fatir, koji on navodi kao dokaz za svoje ideje, se odnosi na kafire koji ne vjeruju u Allaha dželle-šanuhu, i koji se ne mole Njemu (koji ne ibadete Njega), i koji obožavaju idole, kipove, kumire. Citiranje ajeta koji su objavljeni za kafire -- (i njihovo upotrebljavanje) kao dokaz protiv muslimana koji posjećuju grob Allahovog dželle-šanuhu predragog Poslanika ili Evlije da dobiju šefa’at i dovu -- je kleveta protiv Kur’ani kerima i mu’mina. Gore navedeni ajeti kerim ne govori o grobovima i umrlim. On govori o kafirima koji obožavaju idole i koji ne vjeruju u Allaha dželle-šanuhu. Niko nema ni najmanje pravo da prikazujuje mu’mine kao predmete ovog ajeta da bi podržao svoje ideje. Allah dželle-šanuhu kaže u suri Ahkaf, u značenju prethodnog ajeti kerima, u ajeti kerimu prije onog gore navedenog, (tj. u značenju petog ajeti kerima), “Ne postoji niko (da je) gori i veći otpadnik od onog ko ne vjeruje i ne ibadeti Allaha dželle-šanuhu već obožava idole koji ne čuju.” Takođe i ovaj ajeti kerim govori o kafirima. Hazreti Omer se latio učenja dove za kišu sa ciljem da slijedi sunnet. Pošto je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem činio dovu da padne kiša i hazreti Omer je, s ciljem da kopira njegov sunnet, takođe činio dovu da padne kiša. Učiti dovu da padne kiša je ibadet. Ibadeti se rade u skladu sa sunnetom. Štaviše, Hasan Šernblali (preselio na ahiret 1069./1658. U Egiptu), jedan od alima hanefi mezheba, kaže u njegovoj knjizi Merakil-fellah i u njenom objašnjenju pod naslovom Nur-ul-izah, “Za one koji su u Medini je bolje kada uče dovu za kišu da se sastanu u Resulullahovoj sallallahu alejhi ve sellem džamiji (Mesdžid-i Nebi). Jer, u Mesdžidu Nebi se ne upućuje nijedan zahtjev bez posredništva (vasite) ikog drugog osim Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem pošto se drukčije ništa ni ne dobija. U Buhariji i u Muslimu piše da je i Resulullah sallallahu alejhi ve sellem takođe činio dovu za kišu Mesdžidu Nebi. Sve što je časnije mjesto gdje se čini dova sve će više rahmeta pasti. Prvo se Resulullah moli putem posredstva (vesile) njegovih dvojice halifa. Onda se Allah dželle-šanuhu moli putem posredstva (vesile) njih trojice.” Još jedna laž koja se nalazi u ovoj knjizi je i to da se treba -- kada se posjećuje Grob sreće (Kabr-i se’adet) [to jest Resulullahov sallallahu alejhi ve sellem grob] -- licem okrenuti prema kibli a leđima prema grobovima. Knjiga Merakil-felah kaže, “Posjetilac se okreće licem prema grobu i ostavlja kiblu iza sebe. Takođe, isti je slučaj i kad se posjećuje i druge grobove.” Sastajanje (zajedno) i činjenje dove za kišu, u skladu sa sunnetom, je ibadet koji ajet (tj. Kur’ani kerim) i sunnet potvrđuju. Tražiti kišu kod Groba sreće (Kabr-i se’adeta), a ne pridržavati se (ovog) pomoćnog sunneta, znači promijeniti ovaj ibadet. (Isto tako je) naređeno da musliman treba -- da bi mu bio oprošten grijeh propuštanja namaza -- da (na kaza) nadoknadi namaze koje je propustio. Isto kao što nije dozvoljeno tražiti kod Groba sreće oprost bez naklanjavanja propuštenih namaza na kaza, tako isto tako nije ni dozvoljeno kod Groba sreće tražiti kišu (bez iskupljanja i sastajanja zajedno). Pa ipak, u dobro poznatim (mešhur) hadisi šerifima je rečeno da je hiljadu puta korisnije obaviti takav ibadet kod Groba sreće nego i na kom drugom mjestu.

Naravno namaz se ne klanja Evliji. Kada se klanja namaz ne smije se okrenuti prema Evlijinom grobu. To je veliki grijeh, čak i mnogobožtvo (širk). Međutim, klanjati namaz kod Evlijinog groba je veliki sevab. Ali, mi moramo biti okrenuti prema kibli i taj namaz mora biti za Allaha. Jer, kiša milosti (rahmeta) je obilna kod Evlijinog groba. Da kod groba i turbeta nije bilo dozvoljeno klanjati Ashabi kiram ne bi stavili Grob sreće u džamiju (mesdžid). Svi Ashabi kiram i bilioni muslimana koji su došli tokom hiljadu i četiri stotine godina su klanjali kod Kabr-i se’adeta (tj. Groba sreće, tj., kod Resulullahovog sallallahu alejhi ve sellem groba). Visoka korist klanjanja namaza na tom mjestu je izrečena u hadisi šerifu. Oni koji klanjaju namaz u zadnjem redu (safu) Mesdžida sreće (Mesdžid-i se’adeta) su okrenuti prema Grobu sreće. Nijedan alim islama se u zadnjih četrnaest vijekova nije nikad tome usprotivio. Može li ikada postojati veći dokaz od ovog koji pokazuje da je dozvoljeno klanjati namaz kod grobova Evlija kaddesallahu teala esrarehum? U Hadisi šerifu je zabranjeno klanjati namaz (okrenut) prema grobu i sa namjerom klanjanja namaza prema grobu. Međutim, prema opštoj saglasnosti ummeta (idžma-i ummet) je dozvoljeno (tj. džaiz je, tj. ne smeta) ako se -- kada učinimo nijjet da klanjamo prema kibli -- slučajno zadesi (nađe) grob između njega i Ka’be.

Ibni Hadžer-i Hijtemi Mekki rahime-hullahu teala na devedeset prvoj stranici svoje knjige Zevadžir citira hadis-i kudsi koji se nalazi u Buhariji (koji glasi), “Allah dželle-šanuhu kaže, ‘Onaj ko je neprijatelj prema ijednom od Mojih Evlija treba znati da je u ratu sa Mnom. Moj rob mi se ne može ni sa čim bolje približiti kao sa farzovima koje sam mu propisao. Moj rob Mi se toliko približi sa nafila ibadetima da ga Ja zavolim i ispunim mu sve njegove želje.’” On piše na devedeset petoj stranici, “Hadisi šerif kaže, ‘Ja ću znati kada mi neko prouči salavat. Ja za njeg učinim dovu.’ Jedan drugi hadisi šerif kaže, ‘Kada mi musliman nazove selam moja duša dođe u moje tijelo. Ja mu odgovorim na njegov selam. Poslanici su živi u svojim grobovima.’ Hadisi šerif koji nam prenosi Ebudderda kaže, ‘Zemlja ne trune tijela Poslanika. Petkom mi učite puno salavata! Ja svakog petka upoznat sa salavatima koje su mi moji sljedbenici (ummet) proučili.’ Njega su upitali, ‘O Resulallah! Kada tvoje tijelo istrune u grobu kako si upoznat sa salavatima?’ On im je odgovorio, ‘Allah dželle-šanuhu je zabranio (učinio haram) zemlji da trune Poslanike.’ Ovakvi hadisi šerifi pokazuju da su Poslanici alejhimussalavatu vetteslimat živi u svojim grobovima (na način koji mi ne znamo) i da ne trunu. A Evlije su njihovi nasljednici (varisi).” U knjizi Kunuz-uddekaik se navode hadisi šerifi od Ibni Ebi Šejbe (Ibni Ebi Šejbe Abdullah je preselio na ahiret 235./850. godine) i Ebu Nu’ajma koji glase, “Kada vidimo Evlije mi se sjetimo Allaha dželle-šanuhu” i “Allah dželle-šanuhu ima Evlije. Kada ih vidimo sjetimo se Allaha dželle-šanuhu.” Hadisi šerif koji nam prenosi Dejlemi, a koji se navodi u knjizi Kunuz-uddekaik, kaže, “Da nema onih u grobovima, stanovnici grada bi izgorjeli.” Ovi hadisi šerifi pokazuju da je Allah dželle-šanuhu podario preko mrtvih (sebebom mrtvih) dobročinstvo i bereket živim. Hadisi šerif koji pripovijeda Askeri i koji se navodi u Munavijevoj knjizi Kunuz kaže, “Ja bih posjetio Jahja-bin-Zekerijjaov grob da znam gdje se nalazi.” [Abdurrauf Munavi Šafi’i rahmetullahi alejh je preselio na ahiret 1031./1621. godine u Kairu.]

SAVJET MUSLIMANU

Back | Index | Next