Ehli sunnet

Prvi tom - 80. pismo

Ovo pismo je napisano Mirzi Fethullahu Hakimu. Ono kae da ?e od 73 firke samo firka ehli sunneta biti spašena

Neka te Allah delle-šanihu dadne nasib da slijediš svijetli put Muhammeda Mustafe ala sahibihessalatu vesselam!  Prevod persijskog stiha: samo to i ništa više!

Hadisi šerif kae da ?e se muslimani podijeliti na sedamdeset tri firke (grupe).  Svaka od ove sedamdeset tri grupe kae da slijedi islam.  Svaka od njih kae da je ona ta koja ?e biti spašena od dehennema.  Zna?enje pedeset tre?eg ajeta Muminun sure i trideset drugog ajeta Rum sure glasi, Svaka firka je radosna s onim što ispovijeda.”  Me?utim, naš Pejgamber sallallahu alejhi ve sellem je dao znak koja ?e od ovih raznih firki biti spašena, i rekao, “Oni koji su u ovoj firki slijede moj i mojih ashaba put.”  Nakon što je spomenuo sebe, posjednik islama nije trebao spominjati ashabe kiram ridvanullahi teala alejhim edma’in;  me?utim, ovo njegovo spominjanje njih bi moglo zna?iti, “Moj put je put koji moji ashabi slijede.  Jedini put spasa je put koji moji ashabi slijede.”  U stvari, zna?enje osamdesetog ajeta sure Nisa glasi, “Ko se pokorava (ita’at) Resulu pokorava se sigurno i Allahu delle-šanuhu.”  Pokoravanje Resulu je pokoravanje Haku teala (Allahu delle-šanuhu).  Neposlušnost njemu sallallahu alejhi ve sellem je neposlušnost Allahu delle-šanuhu.  Allah delle-šanuhu nam kae u zna?enju stotinu pedesetog ajeta sure Nisa, koje glasi, Oni ho?e da naprave razliku izme?u Allaha delle-šanuhu i Njegovog pejgambera i kau, ‘Mi vjerujemo nešto što kaeš a nešto ne vjerujemo’ Oni ho?e da otvore druk?iji put izme?u ova dva.  Oni su sigurno kafiri,” da su oni, koji pretpostavljaju da je pokornost Allahu delle-šanuhu druk?ija od pokornosti Njegovom Resulu, kafiri.  Ko kae da slijedi Pejgambera alejhissalatu vesselam a ne slijedi ashabe kiram ridvanullahi teala alejhim edmain nije u pravu.  On ne slijedi njega sallallahu alejhi ve sellem, on mu nije poslušan.  Ko slijedi takav put ne?e biti spašen na kijametu.  On u zna?enju osamnaestog ajeta sure Mudadele, koje glasi, Oni misle da rade nešto dobro.  Oni su, zaista, laljivci i kafiri,” pokazuje kakvo je stanje tih ljudi.

Oni koji slijede put ashaba kiram su bez sumnje firka ehli sunneta vel demaat.  Neka Allah delle-šanuhu puno puno nagradi velikane ove firke koji su neustrašivo i neumorno radili!  Samo ?e ova firka biti spašena od dehennema.  Jer, ko se loše izraava o ashabima kiram alejhimurridvan našega Pejgambera sallallahu alejhi ve sellem, sigurno ne slijedi Pejgambera.

[Šija ima dvanaest grupa.  Svaka grupa je podjeljena na podgrupe.  Neki od njih ive bez abdesta i gusula.  Malo ih obavlja namaz.  I’tikad i vjerovanja njih svih nije kao i’tikad i vjerovanje ehli sunneta.  Oni nisu alevi.  Alevi je neko ko voli i slijedi ehli bejt.  Imam Alija i njegova sva djeca od hazreti Fatime se zovu ehli bejt.  ?ast ljubavi prema ehli bejtu je pripala ehli sunnetu koji je rekao da je ljubav prema njima i slije?enje njih znak umiranja s imanom.  Prema tome alevije su pripadnici ehli sunneta.  Dakle ko ho?e da bude alevi on mora biti ehli sunnet.  Danas rafidi, zindici, i oni koji nemaju ništa zajedni?ko s islamom, prisvajaju sebi mubarek ime alevi i kradu ga od pripadnika ehli sunneta.  Oni, pod sjenkom ovog predivnog imena, nastoje da zavedu i skrenu omladinu sa Resulullahovog puta.]

Mutezila firka se pojavila kasnije.  Njen osniva?, Vasil bin Ata je bio u?enik Hasana Basrija rahmetullahi alejh.  Pošto je on rekao da pored imana i kufra ima još i tre?i dio i tako se razišao s Hasanovim Basrijevim putem, Hasan Basri je rekao za njega “i’tezele anna” što zna?i “on se razišao s nama”.  Sve druge firke su se pojavile kasnije.

Izraavati se loše, klevetati, ashabe kiram zna?i klevetati Allahovog delle-šanuhu Pejgambera sallallahu alejhi ve sellem.  Re?eno je, “Ko ne poštuje ashabe kiram ne vjeruje u Allahovog delle-šanuhu Resula”.  Jer, klevetati njih zna?i klevetati njihovog posjednika, njihovog efendiju sallallahu alejhi ve sellem.  Da nas Allah delle-šanuhu zaštiti od takvog poganog vjerovanja!  Ashabi kiram su bili ti koji su nam donijeli propise (ahkame) koji poti?u iz Kur’ani kerima i hadisi šerifa.  Kada se o njima loše govori onda ono što su oni donijeli gubi svoju vrijednost.  Islam nam nije donijelo samo nekoliko izvjesnih osoba me?u ashabima kiram.  U tom je svaki od njih imao hizmet, udio.  Svaki od njih je bio ravan u pravednosti, istinitosti i (autenti?nosti) svojih u?enja.  Kada se loše izraava o bilo kom ashabu kiram alejhimurridvan dini islam se kleve?e i kune.  Da nas Allah delle-šanuhu zaštiti sve da ne zapadnemo u ovo odvratno stanje!

Kada oni koji kuni i psuju ashabe kiram kau, “Mi slijedimo ashabe.  Ali nije uslov da ih slijedimo sve.  U stvari njihove rije?i se ne mogu me?usobno sloiti.  Njihovi putevi su razli?iti.”  Mi im ovako odgovaramo:  Da bi slijedili neke ashabe potrebno je da ne pori?emo nijednog od njih.  Kada se ne vole neki od njih drugi se ne slijede.  Na primjer, Emir [Ali] radijallahu anh je poštovao druge tri halife, smatrao ih velikim i znao da su oni vrijedni slušanja.  On im je dobrovoljno bio poslušan, i prihvatao ih kao halife.  Sve dok se ne vole druge tri halife, re?i da se voli Emir radijallahu teala anhum je la i kleveta.  U stvari to zna?i da se ne voli Emir, i da se njegove rije?i i djela opovrgavaju.  Bilo bi glupo i neuko re?i da ih je Ali radijallahu anh, Allahov delle-šanuhu lav, prezirao i da im se smiješio.  Koja bi logika priznala da je Allahov lav, usprkos tolikom znanju i hrabrosti, prikrivao svoje neprijateljstvo protiv trojice halifa, pretvarao se da im je prijatelj, i sa njima, punih trideset godina, uspostavljao površno prijateljstvo?  ?ak ni najnii musliman ne bi mogao biti ovakav licemjer.  Mi moramo shvatiti runo?u ovih rije?i koje umanjuju Emira radijallahu anh do te mjere da ga prave impotentnim, laovom i munafikom.  Kada bi ?ak i za trenutak pretpostavili da je Emir radijallahu anh bio ovakav, da nas Allah zaštiti od ovakve pretpostavke, šta bi onda rekli za ?injenicu da je naš efendija Pejgamber sallallahu alejhi ve sellem tokom cijelog svog ivota hvalio i poštovao ove tri halife?  Bi li oni rekli da je tako?e i naš efendija Pejgamber sallallahu alejhi ve sellem bio licemjer?  Haša!  To je nemogu?e.  Pejgamberu sallallahu alejhi ve sellem je bilo vadib da kae istinu.  Ko kae da im je on ?inio idare (da je on baratao njima) postaje zindik, nevjernik.  Allah delle-šanuhu kae u zna?enju šezdeset sedmog ajeta sure Maide, O Moj cijenjeni Resulu!  Kazuj ono što ti se objavljuje od tvog Rabba!  Ako ti to ne u?iniš ta?no, onda nisi u?inio svoju dunost kao Pejgamber!  Allah dellešanuhu ?e te zaštititi od onih koji nose neprijateljstvo prema tebi.”  Kafiri su govorili da je Muhammed sallallahu alejhi ve sellem od objave (vahja) Kur’ani kerima govorio ono što je odgovaralo njegovim ciljevima a nije govorio ono što mu nije odgovaralo.  Na to je ovaj ajeti kerim došao da kae da on govori istinu.  Naš Pejgamber sallallahu alejhi ve sellem je hvalio i veli?ao sve tri halife, i do momenta, kada je svojim prisustvom po?astio ahiret, ih je drao iznad svih drugih.  To zna?i da nije greška, i da nije neispravno, veli?ati ih i drati ih iznad drugih.

U na?elima koja se moraju vjerovati je potrebno slijediti sve ashabe kiram.  Jer, u stvarima koje se moraju vjerovati, me?u njima nema razlike.  U stvarima koje su furu’, to jest radnjama koje se moraju ?initi, me?u njima moe biti razlike.

Ko se o jednom od ashaba kiram ridvanullahi teala alejhim edmain loše izrazi sve ih je ukaljao.  Jer iman, itikad svih njih je isti.  Ko okleve?e jednog od njih ne slijedi nijednog.  On kae da se oni nisu sloili me?usobno i da me?u njima nije bilo jedinstva.  Oklevetati jednog od njih zna?i ne vjerovati ono što je on rekao.  Da još jednom ponovimo da su nam oni svi prenijeli islam (šerijat).  Svaki od njih je bio pravedan i ta?an.  U islamu ima ponešto od svakog od njih.  Kurani kerim je sakupljen saopštavanjem ajeti kerima svakog od njih.  Ko ne voli (begeniše) neke od njih ne begeniše one koji su saopštili islam.  Kako se vidi takva osoba ne radi u skladu sa cijelim islamom.  Moe li se takva osoba sa?uvati od dehennema?  Zna?enje osamdeset petog ajeta sure Bekara glasi, Kako to da vjerujete u jedan dio Kur’ani kerima a drugi odbacujete?!  Onima koji od vas tako ?ine ?e na ovome svijetu biti kazna ponienje i prezir.  Oni ?e na Sudnjem danu biti stavljen na najtee muke.

Osman radijallahu anh je sakupio Kur’ani kerim.  U stvari, Ebu Bekir Siddik ga je sakupio sa Omerom Farukom radijallahu anhuma.  Kurani kerim koji je sakupio Emir radijallahu anh je jedan drugi a ne ovaj.  Kako se vidi, kleveta ovih velikana ide dotle da se kleve?e Kurani kerim.  Da Allah delle-šanuhu zaštiti sve muslimane i da im ne dadne da zapadnu u ovu nepriliku!  Kada su upitali jednog mudtehida šiiji mezheba, “Osman radijallahu anh je sakupio Kur’an.  Šta bi ti rekao o Kuranu koji je on sakupio?”  On je odgovorio, “Ja ne vidim nikakve koristi u traenju greške u njemu.  Jer, klevetanje Kurani kerima izaziva razaranje vjere.

Sigurno je da ne bi mogao niko pametan re?i da su se, na dan kada je naš efendija Pejgamber sallallahu alejhi ve sellem preselio na ahiret, svi ashabi kiram radijallahu teala alejhim edmain sloili u pogrešnoj odluci.  U stvari, taj dan je trideset i tri hiljade ashaba voljno - jednoglasno - odlu?ilo da Ebu Bekir Siddik, radijallahu anhum, bude halifa.  Nemogu?e je da se trideset tri hiljade ashaba sloilo na grešku.  U stvari naš je Pejgamber sallallahu alejhi ve sellem rekao, Moj ummet se ne?e nikada jednoglasno sloiti na pogrešnu odluku.”  Razlog prvobitne Emirove radijallahu anh alosti je bio zato što on nije bio pozvan na te razgovore.  On nam je sam rekao da je to tako.  On je rekao, “Meni je bilo ao zato što sam bio kasno pozvan na razgovor.  Ina?e, ja znam da je Ebu Bekir radijallahu anh od nas svih najodabraniji.”  Postojao je razlog zašto je on pozvan kasno.  On je bio s ehli bejtom, on ih je tješio.

Neslaganja koja su se desila me?u Pejgamberovim sallallahu alejhi ve sellem ashabima kiram nisu bila radi elja nefsa i zlih misli zato što su njihovi mubarek nefsovi bili pre?iš?eni.  Oni su postali potpuno ?isti.  Oni su se otarasili emmare i stekli itminan [da vjeruju i shvate ono što je ta?no].  Njihova jedina elja je bila da slijede šerijat.  Njihovi nesporazumi su proizašli iz razlike u idtihadu.  Njihova namjera je bila da prona?u ono što je ta?no.  Allah delle-šanuhu ?e tako?e dati i onim, koji su pogriješili, jedan stepen sevaba.  Oni, ?iji su idtihadi ta?ni, imaju najmanje dvije derede sevaba.  Mi ne smijemo vrije?ati nijednog od ovih velikana našim jezicima.  Mi uvijek moramo re?i dobro za svakog od njih.  Imam Šafi’ija rahmetullahi alejh, jedan od najve?ih alima ehli sunneta, je rekao, “Allah delle-šanuhu nije uprljao naše ruke njihovom krvlju.  Nemojmo ni mi uprljati naše jezike.”  On je opet jednom rekao, “Ashabi kiram alejhimurridvan su nakon Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem su duboko razmislili.  Oni nisu našli da je iko drugi na cijeloj zemaljskoj kugli viši od Ebu Bekira Siddika.  Oni su ga izabrali da bude halifa.  Oni su izabrali da budu pod njegovim vo?stvom.”  I ove rije?i imama Šafi’ije tako?e pokazuju da se hazreti Alija radijallahu anh nije nikada licemjerno ponašao i da je prihvatio Ebu Bekira Siddika kao halifu.

Mejan Sejjid, sin šejha Mejana Ebulhajra, je potomak velikih i plemenitih ljudi.  I on je bio u tvojoj slubi u Dekken kampanji.  Nadati se je da ?e biti blagoslovljen tvojom pomo?i i ljubaznim tretmanom.  Mevlana Muhammed Arif je tako?e u?enik ilma i potomak velikana.  Njegov otac je mrtav.  On je bio hoda.  On je došao kod tebe sa ciljem da dobije stipendiju.  Nadati se je da ?e mu vaše viso?anstvo pomo?i.  Vesselam, vel ikram!

[Alimi islama su napisali mnoge knjige da pokau da su oni koji se izraavaju loše o trojici halifa skrenuli s pravoga puta, a naro?ito oni nejekstremniji i najfanati?niji me?u njima, koji su se potpuno odvojili od islama pa ?ak i radili na razaranju islama.  Imena nekih njih, zajedno s njihovim autorima, su dole napisana.  U ime vjerskoga bratstva i ?ovje?anstva mi ?inimo Allahu delle-šanuhu dovu da naša bra?a u islamu, koja kau da su alevije, pro?itaju paljivo ove knjige i prostudiraju razlike izme?u njih i ehli sunneta, i razumom i mudroš?u izaberu put spasa i ne povjeruju u lai i klevete ovih frakcijaških dahila.  Oni ?e se na ovaj na?in, dre?i se ?vrsto puta spasa i sigurnosti, usre?iti i na dunjaluku i na ahiretu.

Ovdje donosimo naslove nekolicine knjiga koje su alimi islama napisali u smislu savjeta šiijama:

1 -- Fadl bin Ruzbehan je napisao knjigu Ibtal-ul Menhed-il-batil.  Ova knjiga opovrgava knjigu Minhad-ul-kerame, koju je napisao Ibn-ul-Mutahhir, jedan od alima šijiske firke.  Ona do korjena pobija njene greške dokazima.  On je ovu knjigu napisao 852. godine po hidri u Isfahanu.

2 -- Mirza Ahmed bin Abdurrahim Hindi je napisao knjigu Nuzhet-ul-isna ašerijje.  Ona nam govori o šiijama.  On je preselio na ahiret 1255/1839. godine.

3 -- Mirza Mahdum je napisao knjigu Nevakid.  Sejjid Muhammed bin Abdurresul Berzendi, koji je napisao knjigu En-nevakid lil-Revafid se 1103/1711. g.n.e. utopio u moru.

4 -- Knjiha Muhtasar-i Nevakid je rezime knjige Nevakid.  Muhammed bin Abdurresul-i Berzindi ju je rezimirao.

5 -- Šejh Ali bin Ahmed Hiti je 1025. godine po hidri, u Istanbulu, napisao knjigu Sejf-ulbatir li-rikab-iššia-ti verrafida-til-kevafir.

6 -- Šihabuddin sejjid Mahmud bin Abdullah Alusi, alim šafi’iji mezheba iz Bagdada je napisao knjigu Edvibe-tul-Irakijje alel’es-iletil-Iranijje.  On je 1270/1854. godine preselio na ahiret.

7 -- Alusi je tako?e napisao i knjigu Edvibe-tul-Irakijje alel’es-iletil-lahurijje.  Hajderi je tako?e napisao jednu sli?nu knjigu.

8 -- Alusi je tako?e odgovorio ši’ijama i u knjzi Nefehat-ul-kudsijje fi mebahis-il-imamijje fi-redd-iš-ši’a.

9 -- Šihabuddin Alusi je tako?e napisao i knjigu Nedh-us-selame.

10 -- Muhammed Amin bin Ali Bagdadi je napisao knjigu Sarim-ul-Hadid.  Ona odgovara na klevete Ibni Ebi-Hadida.

11 -- Knjigu Reddi-alel-imamijje je napisao Ali bin Muhammed Suvejdi Bagdadi.  On je bio šafi’ijiskog mezheba.  On je preselio na ahiret 1237/1822. g.n.e. u Damasku.

12 -- Knjigu Hadika-tus-serair je napisao Abdullah bin Muhammed Bituši.  On je bio šafii i Bagdadi.  Preselio je na ahiret u Basri 1211/1797. g.n.e.

13 -- Knjigu Tuhfe-i isna ašerijje fi redd-ir-revafid je napisao šah Abdul’aziz Dehlevi na persijskom jeziku.  On je preselio na ahiret 1239/1842. g.n.e.  Šukri Alusi je izdao u Bagdadu skra?enu verziju prijevoda ove knjige na arapski jezik pod naslovom Muhtasar-i tuhfe.  Ona je 1976. godine ponovo preštampana u Istanbulu.

14 -- Knjigu Minha-tul-ilahijje muhtasar-i Tuhfe-i isna ašerijje je napisao Mahmud Šukri Alusi.  Ona je izdata 1373. po Hidri godine u Kairu.

15 -- Imami Rabbani rahmetullahi teala alejh odli?no dokazima objašnjava uzvišenosti ashaba kiram u svojoj knjizi Mektubat.

16 -- Knjigu Huded-i kat’ijje je napisao na arapskom jeziku Abdullah-i Suvejdi.  Ova knjiga je 1981. godine izdata u Istanbulu zajedno sa knjigom En-Nahije anta-i Emirul-muminin Muavije, koja je tako?e na arapskom jeziku.

17 -- u Šihristanijevoj rahmetullahi teala alejh knjizi Milel ve Nihal i njenim prijevodima na turski, engleski, francuski i latinski jezik je ši’izam detaljno objašnjen i dati su odgovori na pitanja.

18 -- Knjiga Tezkije-i ehl-i bejt, koja je na turskom jeziku, predivno odgovara šijama.  Ovu knjigu je napisao šejh Jenikapi mevlevi hane Osman ef.  Ona je izdata u Istanbulu 1295. godine po Hidri.  Ona je izdata u Istanbulu u jednoj ove?oj knjizi na turskom jeziku koja se zove Hak Sözün Vesîkalar? zajedno sa knjigom Huded-i katijje i još nekim drugim knjigama.  [Ova knjiga je 1992. godine prevedena na engleski jezik pod naslovom Documents of the Right Word.  Ona se moe nabaviti na ovoj adresi:  HAKÎKAT K?TABEV?, Darü??efaka Cad. No: 57/A P.K. 35, 34262-Fatih, ?STANBUL, TÜRK?YE.]

19 -- Knjiga Redd-i revafid hazreti imam-i Rabbanija rahmetullahi teala alejh je na persijskom jeziku.  U knjizi Hak Sözün Vesîkalar? je u Istanbulu izdat njen prijevod na turskom jeziku.

20 -- Veliki alim Ibni Hader-i Hejtemi rahmetullahi teala alejh u svojoj knjizi Savaik-ul-muhrika dokazuje ajeti kerimima i hadisi šerifima da su šiije u zabludi.

21 -- Opet, Ibni Haderi, u svojoj knjizi Tathir-ul-denan vel-lisan an Muavijetebni Ebi Sufjan jako lijepo dokazuje da se ne smije loše govoriti o hazreti Muaviji radijallahu anh.

22 -- Ibni Tejmijje u svojoj knjizi Minhad-ussunne-tinnebevijje fi nakdi kelam-iš-šia vel-kaderijje jakim dokazima pobija knjigu Minhad-ul-kerame, koju je napisao Ibnil Mutahhir, jedan šiijiskih alima.

23 -- Opet, Ibni Tejmijje, u svojoj knjizi Fedail-i Ebi Bekr ve Omer jakim dokazima objašnjava superiornosti ashaba kiram.

24 -- U prevodima knjiga Mevahib-i ledunnijje i Mirat-i kainat je objašnjena veli?anstvenost ashaba kiram.

25 -- Risala sejjida Abdulhakim ef. na turskom jeziku pod naslovom Sahabe-i kiram je izdata u Istanbulu.

26 -- Karakašzade Omer bin Muhammed Bursavi Halveti je 1005/1597. godine napisao knjigu Nur-ul-huda.  Ona odgovara ši’ijama i hurufijama.  Ona je 1286. godine po Hidri izdata u Istanbulu.  On je preselio na ahiret 1047/1638. godine u gradu Edirne.

27 -- Knjiga Menakib-i ?ihar jar-i guzin je na turskom jeziku.  Ona predivno objašnjava superioritete i uzvišenosti ashaba kiram radijallahu anhum edma’in.  Ovu knjigu je napisao Sejjid Ejjub bin Siddik Urmevi.  Ona je nekoliko puta preštampavana.  1264. izdanje je prelijepo.

28 -- U knjigama Eshâb-? kirâm, Hak Sözün Vesîkalar?, Herkese Lâz?m Olan Îmân i Fâideli Bilgiler, koje su nekoliko puta izdavane u Istanbulu, ši’izam je opširno objašnjen.  Savjeti alima islama koji se u njima nalaze su u potpunosti objašnjeni.  [Od ove tri knjige, druga, Hak Sözün Vesîkalar? je 1992. godine prevedena na engleski jezik pod naslovom Documents of the Right Word (Dokazi istinite rije?i).  Dijelovi ovih knjiga su tako?e prevedeni i još se uvijek prevode i na bosanski jezik.  Ove knjige su veoma informativne i potpuno potkrepljuju?e.]

29 -- U knjigama Berika i Hadika piše da su oni koji vjeruju u tenasuh (transmigraciju duše, da duša prelazi iz jednoga tijela u drugo) i oni koji vjeruju da Allah ulazi u tijelo izvjesne osobe kafiri.

30 -- Jusuf Nebhani u zadnjem dijelu svoje knjige Ševahid-ul-hak predivno odgovara ši’ijama jakim dokazima.

31 -- Sejjid Ahmed Dahlan rahmetullahi alejh u svojoj knjizi El-fethul-mubin pobija šije.  Ova knjiga je otštampana kao dodatak na kraju Suvejdijeve knjige Huded-i katijje.

32 -- Šah Velijjullah-i Dehlevi rahmetullahi alejh u svojoj knjizi Izale-tul-hafa an hilafetil-hulefa pobija šiije jakim dokazima i puno hvali hazreti Muaviju.  Knjiga je na persijskom jeziku.  Ona je izdata 1392/1972. godine u Pakistanu zajedno sa njenim urdu prijevodom.  Ona ima dva dijela.]

Jedan od najve?ih alima Indije, velij-ji kamil Muhammed Masum Faruki mudeddidi ovako kae u 29. pismu:

Allah delle-šanuhu je upitao Musa alejhisselama, “O Musa!  Šta si ti u?inio za Mene?  Ja Rabbi!  Ja sam klanjao namaz za Tebe i postio i pla?ao zekat i puno zikrio Tvoje ime.  Allah delle-šanuhu je rekao, “Obavljanje namaza je burhan (dokaz, evidencija, dokument) za tebe.  Post je štit koji ?e te ?e te zaštititi od dehennema.  Zekat ?e ti pripremiti do?ek u hladovini na vrelini mahšerskog dana.  (Kada ?e ljudi biti okupljeni na onom svijetu radi su?enja.)  A zikr (sje?anje na Allaha delle-šanuhu i spominjanje Njegovog mubarek imena) ?e ti biti nur (svjetlo) u mraku toga dana.  Šta si ti u?inio za Mene?  Musa alejhisselam je rekao, “Ja Rabbi!  Koje je djelo samo za Tebe?”  Allah delle-šanuhu je rekao, “Jesi li radi Mene volio roba koga Ja volim?  Jesi li smatrao Moje neprijatelje kao neprijatelje?  Musa alejhisselam je tada shvatio da je Allahu delle-šanuhu najdrae djelo voljeti onoga koga On voli i mrziti Njegove neprijatelje.  Kako vidimo voljeti voljene i osje?ati neprijateljstvo prema neprijateljima je simptom ljubavi.  Ova ljubav i neprijateljstvo nije pod kontrolom zaljubljenika.  Oni su spontani.  Me?utim, da bi u?inili druge ibadete ibadete trebamo imati elju i nijjet.  Oni koje zaljubljenik voli su lijepi zaljubljeniku.  Njegovi neprijatelji su runi zaljubljeniku.  Svako zna da je isto pravilo punovano i u ovosvjetskoj ljubavi.  Ako neko kae da on voli nekoga to mu niko ne?e povjerovati ako on ne osje?a neprijateljstvo prema neprijateljima osobe koju on voli.  Naprotiv, njegova tvrdnja ?e biti protuma?ena kao licemjerstvo.  Šejh-ul-islam Abdullah-i Ensari je rekao, “Jednoga dana je Ebul-Husejn bin Sem’un uvrijedio mog hodu (u?itelja).  Ja od toga dana prema njemu nisam nikada osje?ao nikakvu simpatiju.  Ako ti neko uvrijedi hodu, i ti se, tako?e, tim ne osje?aš uvrije?en, ti si gori od psa.  Mumtehine sure kae, “Ibrahim alejhisselam i njegovi ashabi su rekli kafirima:  Mi smo daleko od vas i od vaših kumira.  Mi vam ne vjerujemo.  Izme?u nas i vas ?e biti neprijateljstvo sve dok ne vidimo da vjerujete u Allaha, Njega jednog i jedinog.  Ovo njihovo lijepo ponašanje bi vam trebao biti primjer (da slijedite).”  (60, 4)  Jedan drugi ajeti kerim malo kasnije kae, “Oni su divan uzor onima koji vjeruju u Allaha delle-šanuhu i ahiret (onaj svijet).”  (60, 6)  Kako ovi ajeti kerimi isti?u neprijateljstvo je za pravog vjernika šart a ljubav prema Allahovim delle-šanuhu dušmanima poništava iman.  To zna?i da prema neprijateljima voljenog treba osje?ati antipatiju.  Me?utim, rafidije sami sebe zavaravaju ovim prefinjenim pravilom.  Oni kau, “Da bi voljeli hazreti Aliju mi trebamo biti neprijatelji prema ashabima kiram.”  Oni izgleda ne shvataju da neprijateljstvo treba da bude protiv neprijatelja voljenog.  Ne protiv njegovih prijatelja!  Oni koji su imali ?ast da budu u Resulullahovom sohbetu su se me?usobno puno voljeli.  Oni su bili neprijatelji prema kafirima a ne me?usobno.  Dvadeset deveti ajeti kerim sure Feth kae, “Oni su bili merhametli jedni prema drugima a neprijatelji prema kafirima.”  (48, 29)  Ovaj ajeti kerim potkrepljuje naše rije?i.

 

na ovom linku PRVA VERZIJA mozete naci prvu originalnu verziju ove stranice