Kafiri napadaju i kleve?u naeg Pejgambera

Kafiri napadaju i kleve?u našeg Pejgambera sallallahu alejhi ve sellem, Prvaka svih svjetova i najuzvišenijeg od svih Poslanika. Oni ve? preko 1.400 godina, bezuspješno, nastoje da prona?u grešku u Kur’ani kerimu! Kada su vidjeli da su im svi pokušaji propali u vodu, oni su po?eli da bacaju blato na Allahovog delle-šanuhu najuzvišenijeg Poslanika.

Muslimani vole i poštuju sve Poslanike. Oni, ako ho?e da ostanu muslimani, ne smiju re?i ništa ni protiv ijednog Allahovog Poslanika. Kafiri, s druge strane, mogu sebi dozvoliti svašta. Oni nemaju skrupula. Kada su ostali bez odgovora, i kada nisu bili u stanju da odgovore na postavljena im pitanja o kontradiktornostima koja postoje u današnjim Jevan?eljima, oni su po?eli da izmišljaju lai o Prvaku svijeta, sallallahu alejhi ve sellem. Me?utim, pošto je Resulullah alejhisselam savršen u svakom pogledu, i to ?e im biti neuspješno.

Alimi ehli sunneta su davno odgovorili na ove pogane napade i klevete sveštenika i drugih kafira. Za ovu priliku smo odabrali citat iz knjige pod naslovom Tam Ilmihal. Ova knjiga je na turskom jeziku. Na njenoj tri stotine osamdesetoj stranici [na dnu 383. stranice u pdf formatu] piše sljede?e :

[Neprijatelji islama, da bi zaveli i obmanuli omladinu, do gadosti napadaju i kleve?u Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i kau da je on bio opijen enama i djevoj?icama. Ove klevete su samo jedan odraz njihovih poganih i pokvarenih duša. Resulullah sallallahu alejhi ve sellem, suprotno ovim njihovim klevetama, se prvi put oenio Hadidom, radijallahu anha, kada mu je bilo dvadeset i pet godina. Ona je bila razvedenica i imala je ?etrdeset godina. Me?utim, njeno bogatstvo, ljepota, inteligencija, znanje, ?ast, porijeklo, ?ednost, i edeb (pristojnost), su bili na jako visokom nivou. Oni su ivjeli zajedno dvadeset pet godina, do momenta kada je ona umrla, u Ramazan-i šerifu, u gradu Mekki, tri godine prije Hidre (seobe u Medinu). Dok je ona bila iva Resul-i ekrem, sallallahu alejhi ve sellem, se nije ponovo enio.

Kada mu je bilo pedeset pet godina on je oenio Ajšu radijallahu anha, Abu Bekirovu k?erku. On ju je oenio po Allahovom delle-šanuhu nare?enju, godinu dana nakon smrti Hadide-i kubre, radijallahu teala anha. On je ivio sa njom osam godina - do svoje smrti.

Sve druge ene, koje je on oenio poslije Ajše, radijallahu anhunne, je oenio ili iz vjerskih, ili iz politi?kih razloga, ili radi saaljenja (merhameta) i dobro?instva (ihsana) prema njima. One su sve bile razvedenice. Ve?ina njih je bila stara. Na primjer, kada su povrede i mu?enja od strane kafira Mekke postala prekomjerna i neizdriva, izvjesni Ashabi kiram su se iselili u Etiopiju. Nedaši, kralj Etiopije, je bio Isavi (tj. slijedio je Isaovu alejhisselam vjeru). Kralj Nedaši je muslimanima postavio nekoliko pitanja. Kada su mu muslimani odgovorili zrelo i savršeno na postavljena pitanja on je primio islam. On je u?inio muslimanima puno dobra. Ubejdullah bin Dahš je imao slab iman. Njega je njegov nefs prevario i on je, meazaallah, postao radi imanja i poloaja murtd (izašao iz islama). On je više volio ovaj svijet od vjere. Ovaj prokletnik - koji je bio Resulullahove sallallahu alejhi ve sellem tetke sin - je tjerao i hrabrio svoju enu, Umm-i Habibu radijallahu anha, da prestane vjerovati i da postane bogata. Kada mu je ona rekla da ne bi ni za šta napustila Muhammedovu alejhisselam vjeru, ?ak i kad bi umrla od siromaštva, on ju je razveo. On je o?ekivao da ?e ona umrijeti u siromaštvu i ponienju. Me?utim, on je uskoro poslije toga umro. Umm-i Habibe je bila k?erka Ebu Sufjana, glavnog komandanta mekkanskih Kurejš kafira. U to vrijeme je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem bio u teškom ratu protiv armije Kurejšlija. Ebu Sufjan je napadao, što je mogao eš?e, da uništi islam. Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je ?uo o Umm-i Habibinom jakom imanu i alosnim stvarima koje su joj se desile. On je napisao pismo kralju Nedašiju u kom je rekao, “Ja ?u oeniti Umm-i Habibu koja je tamo. Oeni me (u?ini moj nikah) i kasnije je pošalji ovamo.” Kralj Nedaši je ve? bio postao musliman. On je toliko poštovao ovo pismo da je pripremio veliku gozbu i pozvao sve muslimane na svoj dvorac. On je sedme godine po Hidri obavio enidbu (nikah), dao poklone i druga dobro?instva (ihsan). Umm-i Habibe je radi svog imana bila tamo nagra?ena, postala bogata i rahat. Radi nje su tako?e i drugi muslimani postali rahat. Pošto ?e ene biti zajedno sa svojim muevima u Dennetu ona je obradovana veselim vijestima najve?eg stepena u Dennetu. Sve blagodati (ni’meti) i uivanja (zevkovi) ovog svijeta nisu ništa u pore?enju sa ovim veselim vijestima (muštulukom). Ova enidba je bila jedan od razloga da i Ebu Sufjan, radijallahu teala anh, bude po?aš?en islamom. Ova enidba nam ilustruje koliko su pogrešne i pokvarene klevete kafira, kao i stepen Resulullahovog sallallahu alejhi ve sellem razuma (akl), inteligencije (zeka), genija (deha), dobro?instva (ihsana) i samilosti (merhameta).

Drugi primjer: Hazreti Omerova, radijallahu anh k?i, Hafsa radijallahu anha, je bila razvedena. Omer radijallahu anh je, tre?e godine po Hidri, upitao Ebu Bekira i Osmana, radijallahu anhuma, bi li je oni htjeli oeniti. Obojica su mu odgovorili da bi eljeli da o tom malo razmisle. Jedan dan ga je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem upitao pred njima i pred drugima, “O Omere! Vidim da si mi tuan. Zašto?” Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je bio u stanju da ?im pogleda nekog - kao što vidimo tintu u flaši - vidi njegove misli. On je, ako je to htio, pitao. Pošto nam je farz re?i i njemu i drugima istinu, Omer je odgovorio, “O Resulullah sallallahu alejhi ve sellem! Ja sam ponudio moju k?erku Abu Bekiru i Osmanu radijallahu anhum i oni je nisu htjeli uzeti.” Pošto Resulullah sallallahu alejhi ve sellem nije htio da ova njegova tri ashaba budu tuna, on je, da bi ih razveselio, odmah rekao, “O Omere! Da li bi ti htio dati svoju k?erku nekom ko je bolji i od Abu Bekira i od Osmana, radijallahu anhum?” Omer se iznenadio, jer je znao da nema niko bolji od Abu Bekira i Osmana, radijallahu anhum. “Bih, o Resulullah,” re?e. “O Omere, daj meni tvoju k?erku!” Tako je Hafsa radijallahu anha postala majka Abu Bekira, Osmana, i svih mu’mina, a oni svi su postali njene sluge. Abu Bekir, Omer i Osman, radijallahu teala anhum, su se još više zbliili i postali drai jedan drugom.

Mi moemo ukratko navesti i tre?i primjer. Pete ili šeste godine po Hidri, me?u stotinama robova koji su zarobljeni od plemena Beni Mustalak, Duvejrijja radijallahu anha, je bila k?i poglavice plemena - Harisa. Kada ju je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem kupio i oslobodio od ropstva, i oenio, svi Ashabi kiram, alejhimurridvan, su rekli da bi ih bilo stid i sram upotrebljavati rodbinu Resulullahove sallallahu alejhi ve sellem ene i naše majke kao robove i sluge. Ova enidba je prouzrokovala da se oslobode stotine i stotine robova. Duvejrijja radijallahu anha je uvijek s ponosom govorila o ovom doga?aju. Aiša radijallahu anha je rekla da nije vidjela bolje i blagoslovljenije ene od Duvejrijje.

Ova tri primjera su dovoljna da dokau istinu onim koji imaju mozga, razumjevanja, i poštenja. Mi moemo dodati još i to, da, iako je on bio u svakom pogledu najja?i od svih ljudskih bi?a, on je u svom ivotu ivio samo sa svojih devet ena, a to je bilo samo nekoliko godina. On je u to vrijeme bio rijetko kod ku?e, i uglavnom je bio zauzet ratovima. Kada bi to bilo on ako kako to sveštenici i nepristojni pokvarenjaci pišu i misle, zato što to oni tako ?ine, on bi, dok je bio mlad, enio mlade djevojke i odmah ih potom rastavljao, i mijenjao ih koliko je htio. U stvari, njegov unuk Hasan radijallahu anh je oenio i razveo preko stotinu predivnih djevojaka. Dobro je poznato da je njegov otac, imam Alija radijallahu anh, rekao na jednoj svojoj hutbi, “O muslimani! Ne dajite svoje k?eri mom sinu Hasanu! On ih brzo razvodi i ostavlja,” i da su mu muslimani rekli, “Mi ?emo mu rtvovati naše k?eri. Njima je dovoljno da samo budu po?aš?ene udajom za njega. Mi ?emo mu dati naše k?eri.” Zar mu borci lavljeg srca - koji su se na Bedru, Uhudu, Hendeku, i Hajberu, na njegov znak (išaret) bacali u sigurnu smrt, protiv puno nadmo?nijeg neprijatelja - ne bi dali svoje k?eri? Ali on to nije htio. Kada je on u no?i mi’rada ušao u Dennet on se nije ni za tren okrenuo da pogleda u dennetske hurije. Volter, ogor?eni neprijatelj islama, je napisao pozorišnu predstavu o Resulullahovoj enidbi s hazreti Zejnebom. On ga je u tom pozorišnom komadu zlo?udno oklevetao i za to je dobio ?estitku od pape - njegovog neprijatelja. Ovo sve je napisano u knjizi Kamus-ul a’lam. Na ?etiri stotine pedeset devetoj stranici knjige Mevahib-i ledunnijje piše, “Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je oenio svog posinka Zejida, Zejnebom, k?erkom njegove tetke. Poslije dugog vremena Zejid radijallahu teala anh je htio da se rastavi od svoje ene. Kada ga je (Resulullah sallallahu alejhi ve sellem) upitao ‘Zašto’ on mu je odgovorio, ‘Ja joj ne vidim nikakve mane, ja u njoj samo vidim dobrotu. Ali ona mi se je popela na vrh glave s njenim pri?ama o njenoj ?asti i njenim precima.’ Ne obra?aj panju na to. Iako mu je rekao da on radi toga ne razvodi svoju enu, Allah delle-šanuhu je zaustavio Svog Resula da ne odgovara razvod. Zejd se razveo sa Zejnebom. Allah delle-šanuhu je oenio Svog Resula Zejnebom i naredio mu da je zaprosi.” Davud, alejhisselam, je imao stotinu ena i tri stotine robinja (darijja). Sulejman, alejhisselam, je imao tri stotine ena i sedam stotina robinja (darijja). Volter ?ak i ne spominje ove Poslanike ve? samo napada na Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem za jednu enu koju mu je Allah delle-šanuhu naredio da oeni.

Jedan od vanih razloga zašto se Resulullah sallallahu alejhi ve sellem enio nekoliko puta je (sa ciljem) da podu?i šerijat. ene su prije hidab ajeta, što zna?i prije nare?enja enama da se pokriju, dolazile Resulullahu sallallahu alejhi ve sellem i postavljale mu pitanja o stvarima koje nisu znale. Kada je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem dolazio ne?ijoj ku?i ene bi dolazile, sjedile, i slušale, i tim se okoristile. Kada je hidab ajet objavljen, i kada je bilo zabranjeno enama da sjede i pri?aju sa onim koji im nisu mahrem (to jest, koji nisu dio najblie famelije, kao na primjer, otac, brat, i za koje se mogu udati), on više nije primao ene koje mu nisu bile mahrem. On im je naredio da one nau?e odgovore za svoja pitanja od njegove mubarek ene hazreti Aiše. Zbog velikog broja osoba koje su dolazile da je pitaju, Hazreti Aiša nije imala dovoljno vremena da im svima odgovara. Da bi joj olakšao ovu vanu uslugu, i rasteretio njene dunosti, on je oenio onoliko ena koliko je bilo potrebno. On je podu?io preko njegovih mubarek ena na stotine osjetljivih informacija o enama. Da je imao samo jednu enu, bilo bi teško, pa ?ak i nemogu?e, da je sve ene pitaju i da od nje nau?e.]

na ovom linku PRVA VERZIJA mozete naci prvu originalnu verziju ove stranice